Filmovi

 Neke osobe se jednostavno rode nadrkane. Genetika,jebi ga,posledica toga sto je cale bio nadrkan u vreme kad ih je pravio,ili im je keva vecinu trudnoce provela u nadrkanom fazonu,i posle ga niko i nista nemoze vratiti u normalu,jer je takav lik uvek nadrkan,uvek trazi zrtvu da se izdrka na njoj,da se tako prostacki izrazim.Kao besno kuce,koje se otkine sa lanca,i krene u poteru za zrtvom.Iskreno mislim da su dosta poremecene licnosti,da im treba strucna lekarska pomoc,jer nemogu sami da se izbore sa teretom koji su dobili kad su kroz suze prvi put gledali u nasmejano majcino lice...Horor
 A oni,drugi ,dodju na svet kao normalne,voljene osobe,al ih zivot prosamara,baci u blato,i natera ih da kad ustanu iz blata,krenu dalje kroz zivot,drugaciji no ranije,naravno,jer vide da mnogi oko njih zive i lepse i srecnije,(ne)zasluzeno,dok oni,isto tako,(ne)zasluzeno,prolaze ko gologuzi na peder-balu.I tu nastane prelomna odluka,da se u zivotu okrene drugi list,i krene djonom,nadrkano,jer veruju da nemogu proci gore nego ranijeNeki cak i budu u pravu...Triler
  Neki pak, treci likovi,nisu rodjeni nadrkani,zivot ih ne zajebe,ali se trude,jadni,da budu u tom fazonu,da ne pokazu slabu stranu,ili strane svoje licnosti,vezbaju svakog dana,cak i pred ogledalom,nekima i uspe,a neki se uzaludno muce,i nikako da im uspe da udju u "Elitni Krug Nadrkanih".I tako,trazeci neko svoje drugo,nadrkanije JA,provedu dobar deo zivota u imiitiranju Mrguda,da bi bili shvaceni ozbiljnije,strasnije,sta li vec.Glumci u sopstvenom zivotu...Drama
 E sad su dosli na red i oni koji sve i da hoce,neumeju da budu oni predhodni,ni jedni od ona 3 predhodno navedena tipa.Jednostavno,kroz zivot idu srcem,osecajno,pokazujuci okruzenju onakvo lice kakvo je u datom trenutku.U takve osobe ja svrstavam i sebe,kad sam hepi,onda to ne krijem,vidi se,cuje,oseca,kad sam tuzan,isto tako pokazem to,al i kad sam nadrkan,besan, ja i to pokazem,ili kazem,objasnim,ako osecam potrebu za tim,jer nisam bas voljan da se stalno nekom pravdam sto sam takav kakav sam trenutno,veseo,ili ljut,svejedno.Nema glume nema maske,nema sminke,cist osecaj za filing,sto ja kazem.I nema tu proracuna,kalkulacija,na okolnosti u kojima si,tako odreagujes, i takvu poruku saljes ljudima oko sebe.Jebes ga,da sam hteo da glumim,upisao bih glumu,pa bi mozda i uspeo nesto i bio bi nekit amo...,za kim "Kusturica
 place" hahaha... Ali sta je tu je,prolaze dani,zivot ide dalje,ulicama setaju razni stafordi, pitovi,avlijaneri,pa sad,pazi kad ides zamracenim ulicama u zimskom periodu...Biografski

Sneg

 18.decembar...sredina decembra,pola Srbije slavi Sv.Nikolu,a ona druga polovina ide u goste (barem tako kazu),nova godina stize za 12 dana,mada vreme vise lici na pocetak marta,katolicki vernici sledeceg vikenda slave Bozic,a od snega ni najave!
 Fali mi sneg,onaj iz '80.-tih,kad smo ga imali na pretek,toliko smo mnogo snega imali,da smo cak organizovali i ZOI u Sarajevu.Namerno kazem mi,jer smo tad bili Jugosloveni,ponosni na to smo smo,gde smo,i kako zivimo.Ja sam tada imao 9 godina,"...i karijeru ispred sebe",secam se da smo po zavrsetku tih istih ZOI,otisli u Prokuplje,u tamosnju Robnu kucu,i kupili tv u boji!Covece,to je tek bio sok,pozitivan,naravno,jer od desetak drugara i drugarica iz moje zgrade,samo Vlada je imao tv u boji,al njegov cale je bio doktor,a moji roditelji textilni radnici...A onda se tv gledao od jutra dosutra,a imalo se sta i pogledati,tv Beograd na 2 programa,i to je sve,brajko moj.Nema tamo nekih Ultri,Minija,Kidsova,i ostalih.Ali zato je tu bio sneg,od novembra,pa sve do marta,pa i aprila.Secam se da smo jednom za uskrs otisli u selo,da "tucamo" jaja,i da je celo selo bilo pod snegom.Zima jbga,normalno je da ima snega.A kad ima snega,onda imas milion varijanti za dobru zabavu,i grudvanje,i skijannje,i sankanje po brdima oko Blaca,pa onda na ulici koja ide od centra,uzbrdo,ka crkvi,pa ispred zgrade,one druge,preko puta tadasnjeg SUP-a,danasnje Policije...Cekao se vikend,da bi ceo dana bio napolju.Secam se da je bilo dana kad se nije dolazilo kuci do mraka,nema veze sto si gladan,mokar od valjanja po snegu,promrzli ti mokri prsti na nogama,tad je bre bilo bezveze da odes kuci,kad je zabava u toku,i svi drugari su tu,nisu po igraonicama,kladionicama.Nije bilo mobilnih telefona,pa su nas roditelji trazili pesice,i na silu vodili kuci...
 Secam se i perioda kad smo sa krova zgrade u kojoj smo ziveli,grudvama gadjali prolaznike na ulici,sve dok neko ne popizdi pa pozove nekog milicionera,pokaze na nas,gore,na ravnom krovu,na terasi,a onda bezanija,kuci,jer dok pajkan stigne lifotm do 7.sprata,mi se sakrijemo kod Andrije,koji je ziveo bas na 7.spratu,ili kod mene,na 6. E to su bila vremena...
A sad,svake godine sve manje i manje snega,jeste hladnjikavo,ali vise od 15 godina,tendencija menjanja klime je sve izrazenija,i itekako se primecuje.Za desetak godina,deca ce sneg gledati samo na tv-u,ili kad odu na zimovanje.Tuzno je to,neznaju kakva je to radost kad sa drugarima provedes nekoliko sati u pravljenju "kuce" od snega,svi radosni,promrzli,ali na kraju presrecni sto smo zajedno proveli kvalitetno vreme,bez brige o tome sta donosi sutra,dal ce nas primiti u Evropsku elitu,ili cemo ostati "pecina u srcu Evrope",mada ja vise mislim da smo mi slepo crevo Evrope,al ajd sad... Danasnja deca nemaju tu srecu da upoznaju zivot,ljude,to jest decu,u nekom drugom okruzenju,sem u skoli,ili ispred kompjutera,gde se zajedno odigrati nekoliko partija neke popularne video igrice.Nema vise onog druzenja posle skole,ispred zgrade,po dvoristima.Mi smo igrice igrali 2 puta godisnje,u vreme vasara,kad se lokalno pijacno dvoriste napuni ringispilima,salonima za igre,sa video igricama,stonim fudbalom,ogromnim ZIDOM SMRTI (za koji pola danasnje dece nezna ni sta je,ni kako izgleda,a ni cemu sluzi),i to je sve.Danasnja deca neznaju da se druze,da zajedno odigraju partiju fudbala,basketa,klikera,ako to nije on-line,u igraonici,ili na nekom serveru...tuzna prica...jebiga,to su tekovine savremenog sveta,tako bar vecina ovdasnjih ljudi misli,to je ta "bolest sa zapada" taj internet, a vecina nema pojma kako se zivi na tom razvijenom zapadu.A istina je takva da vecina ljudi na zapadu zivi skoro pa identicno kao sto smo mi  ziveli '80.-tih godina proslog veka,a ovo kako mi zivimo je iskrivljena verzija kvazi tehnolosko-futuristickog drustva,ono sto pokusavamo da iskopiramo( lose) sa tog zapada,koje mi neverujem da cemo ikad biti,mi smo takva nacija,sve cemo mi to da prepravimo,da nama odgovara,i nakraju da sve to dovedemo do bankrotstva,eto tako...
 Odoh malo na suprotnu stranu ulice,jbga,ponela me prica,a ustvari hteo sam da kazem da mi jezao danasnje dece sto nemaju neko lepse bolje,kvalitetnije u svakom smislu,odrastanje,sto nemaju sneg do kolena,kao mi...steta .