уторак, 13. децембар 2016.

ZUMbanje

   Čitam današnje vesti, pa ne mogu da verujem šta se sve i o čemu danas pise,a najveca jeza mi krenu kad mi se pogled zaustavi kod naslova "Djole napustio ogradjeni deo dvorišta i vratio se kući,preletanjem preko plota koji nas deli!"        c c c ,mislim se,dal je moguće,bre,da Djole usred dogovora o tome da gazda Milojko kupi jos 32 metra ograde,proširi dvorište i da konačno i nas kikireze puste da zivimo u ogradjenom delu dvorista,da i mi imamo svetiljke u kokošarniku,da imamo vodu,grejanje,SBB kablovsku,onu legalnu,a ne ko ovo sad,a on, naš dragi Djokica jednostavno navije kure na rame,preleti plot i dodje kući,jer, jelte nije hteo da nas vise zaebavaju oni cverglani koje je Milojko pre nekoliko meseci primio u to isto dvorište!Ušo covek u lovu,kupio žicu i stubove za ogradu,a onda ih ogradio.I tako cverglani postadoše gospoda.
     Ej,cverglani,a ziveli smo takoreći zajedno,ko braća,100 godina bre,s ove strane žice,delile nas one polurazdrndane tarabe sto je Milojkov pokojni deda Vlajko postavio onomad, kad smo završili veliki Rat petlova.I nema veze što nismo svi bili pevci,to ionako nije bio naš fajt,vodili nas neki drugi petlovi koji su sve to i započeli,jer smo jedni drugima počeli da otimamo monopol na tržištu jaja i svezih krilaca i bataka, na Pijaci u Donjem Bunibrodu.  Takodje,tačka na i je bilo to sto je njihov švercer Toni, sin od onog velikog cverglana Karla krenuo da švercuje nindža kapice u  njihovo dvorište,i time ugrozio siguran plasman naših "Kikindža kapica" koje smo proizvodili u našoj domaćoj radinosti,a koje je onda preko tarabe i ograde švercovao Stojkov sin Draško. E, kad je nama propala firma za nindža hajtek opremu,a njima za krilca krenuo je opsti pitčwajz! Nije se više znalo ko koga čerupa,ko koga jaše,da izvineš,dok ga vuče za krestu otpozadi,sve dok stari gazda Vlajko nije jedne noći na spavanju nije navatao i Karla i Stojka, zatvorio ih u zajednički kavez i time prekino višesezonsko čerupanje i naših i njihovih kokoškica...Svi smo bili pobednici,a niko nije izgubio.Nije nam bilo baš sve jasno,al ko nas pita,cverglane i kikireze...
     Nego da se vratimo na jučerasnji ivent koji je bio glavna vest jos sinoć,a kamoli danas.Ima tu još nekih nazovi bitnih petlova koji su danas kukurikali glasnije od drugih,pa se tako javio jutros i onaj debeljko Mikica,sa svojim komentarima,koji su tolko bitni da sam ih i zaboravio,al nema veze,on se bitno javio,čulo se i za njega danas,a čulo se i onomad, kad je bio uhvaćen na tarabi sa kesom punom kiparskih slatkiša koje je hteo da prosvercuje preko. Posle se ispostavilo da to i nisu bili slatkiši,nego samo omoti od bonbona koje je ovaj izgleda pre toga smazao. a nisu bili ni uvozni, nego ih pravili neki tamo shabani iz Loznice,valjda...nema veze...idemo dalje...
    Cverglani su se takodje javili,njihova koka-majka Liki je danas takodje kukuriknula onako na brzaka, i rekla da će svima pokazati da je moguce prirodnim putem napraviti jaje punjeno čokoladom,i to tako što konzumirate one prave,or'ginal čokolade, sa rižom,naravno.Sve to vreme u daljini,izgleda iz komšijskog dvorišta čula se pesma Bilija Ajdola Mony,mony...
    Mislim se nesto,dokle ce bre ovako neke kokoške i pevci da nam odredjuju kakva jaja cemo mi da furamo,dal su bolji levi li desni bataci,dal je sladje desno ili levo krilce,ili mozda trtica,i sve nas tako vrte u krug,a oni žive ko da su pauni,u najmanju ruku,a ne obicni Kikirezi i Cverglani,kokoške ili petlovi,whatever...
    ...i onda, ko grom iz vedra neba, čujem glas s one strane kupatilskih vrata "Ej ćale,ajd požuri,moram hitno u wc" ,i tu se ja momentalno iznervirah sto sam prekinut u svojim mislima na svetom mestu,wc šolji,ustadoh,pogledah minuli rad,i pustih vodu da g....  odu...

уторак, 10. новембар 2015.

Born to Win!



Nemogu a da ne prokomentarišem njihove akutelnosti...


Kakva "pobeda" !!! Al smo im pokazali,a?

Svi premijerovi prijatelji su tu.

...Za prijem Kosova u Unesko glasali su: Avganistan, Albanija, Nemačka, Andora, Saudijska Arabija, Australija, Austrija, Bahami, Bahrein, Belgija, Belize, Benin, Brunej Darusalam, Bugarska, Burkina Faso, Kanada, Kostarika, Obala Slonovače, Hrvatska, Danska, Džibuti, El Salvador, UAE, Estonija, Makedonija, Fiđi, Finska, Francuska, Gabon, Gambija, Gana, Grenada, Gvineja, Gvajana, Haiti, Honduras, Mađarska, Kukova Ostrva, Salomonska Ostrva, Irska, Island, Italija, Jordan, Kuvajt, Lesoto, Letonija, LIberija, Libija, Litvanija, Luksemburg, Malezija, Malavi, Malta, Monako, Crna Gora, Nauru, Niger, Norveška, Novi Zeland, Oman, Pakistan, Palaos, Panama, Papua Nova Gvineja, Holandija, Portugal, Katar, Dominikanska Republika, Češka, Tanzanija, Velika Britanija, Ruanda, Sent Lucija, Sent Kits i Nevis, San Marino, Samoa, Senegal, Sijera Leone, Slovenija, Somalija, Sudan, Švedska, Švajcarska, Čad, Tajland, Istočni Timor, Togo, Tonga, Turska, Tuvalu, Vanuatu, Jemen.Tačka.
   Sve ostalo i nije toliko bitno,a jel neko spomenuo da je njima falilo još 3 glasa,pa da svi naši političari budu ko usrani golubovi ,a ne da se šepure ko da smo mi imali 90 i kusur glasova,a ne oni, od nekih 150? Nema veze,dokupiće oni ta 3 glasa još do kraja nedelje.
   Klasično odvlačenje pažnje sa bitnijih stvari u životu.
-Hoće sad Unesco da nam reši višedecenijsku krizu ekonomije,da poveća minimalac bar za 5 usranih dinara po sati? Neće,naravno.
-A smanjenje nezaposlenosti,i odliv stanovništva? Neće naravno.
-A šta bi sa stanovima (ili apartmanima) gospodina gradonačelnika Malog? Ništa.
-A pad Helikoptera,ili Cooper na mostu ,ili sin ŽM i ubistvo nasred Ustaničke,sa 120 na sat? NIšta ni za to
-Jel ćemo sad kad Kosovo nije primljeno u Unesco biti svedoci blagostanja,sve će da nam krene nabolje,strane firme će naglo početi da ulažu u Srbiju,i da otvaraju radna mesta koja nisu plaćena sa minimalnih 200 evra_ Neće ni to.
PA ŠTA ME ONDA KOJI MOJ BOLI UVO ZA KOSOVO, IZGUBLJENO,PRODATO,ŠTA SE SAD KUROBECAMO,NEMA NAZAD,ŽIVOT NEMA PREMOTAVANJE,NIJE VHS TRAKA!
Pa Srbi su ga prodavali decenijama svojim komšijama Albancima,prvo tajno krišom,i selili se noću,da ih ne vide komšije Srbi,rodjaci i ostali.Javna tajna do 90-tih,a od tad se javno prodajemo,više ni Kosovo nije granica,sad prodajemoVranje,Lebane,Leskovac,Kuršumliju...Preševo,Medvedju i Bujanovac smo prodali,bar ono što je bilo naše. Pun Beograd,Novi Sad,Kragujevac,Smederevo i okolina ovih gradova sa raseljenim licima,koji pored toga što su dobrano naplatili prodaju dedovine,i extra se obezbedili što se tiče nekretnina,od države uzimaju i dodatak za raseljena lica,a neki i kao zapošljena lica dobijaju i platu,jer kao rade na Kosovu,a oni lade jaj po Srbiji,privremeno,evo više od15 godina.
Ma lepo je jedan političar,početkom ovog veka predložio da prodamo Kosovo,ili da ga trampimo za članstvo u EU, bar da kao nacija vidimo neku vajdu od toga što smo ga izgubili.Kakve su reakcije bile...
A danas 15 godina kasnije,nemamo ni Kosovo,nismo ni ušli u dvorište EUa ne da smo na stepeništu EU ili na ulaznim vratima kako nas lažu,i dalje smo najveća sirotinja Evrope,ni izbeglice sa Bliskog Istoka neće ovde da žive,dovoljno im je par dana da vide koja smo gologuzija...Kažu vi nemate ni za sebe,a ne za nas.E to je najgore.
Dokle bre više ovako,rodjaci!!!!
Pa i Švajcarija bi propala da je neko tamo dopuštao da se nekažnjeno krade,otima,i sve iz državne kase,a kamoli mi .Dobro ova država i postoji sa ovakvim pijavicama koje nas vode.Samo,ima tu jedna greška.Ovce treba da vodi ovan,a da čuva čoban,a kod nas sve naopako,vodi nas majmun,a čuva nas svinja. A dal smo mi uopšte ovce,ko zna?



I sve tako,prolazi nam život u zamajavanju, realiti bljuvotinama,dok oni koji dolaze na vlast obezbedjuju svoje 5 koleno i 3 lakta unapred,60 posto Srbije živi ispod granice civilizacijskog minimuma , i kad se okreneš oko sebe,sprcao si 5 banke,nekom je to trećina,nekom pola a nekom i 3 četvrtine života,a šta si uradio,šta imaš,NIŠTA i NIGDE.
Ma kad malo bolje razmislim,i treba nam tako,mi za bolji život i nismo,i kad nam neko pruži priliku da živimo bolje,normalno,mi ga sklonimo,nam je i ovako super,što manje zamaranje mozga,nije bitno što ćemo za neku deceniju  da budemo nacija vegeterijanaca,i što će nas biti 3 miliona,i što će nam se država-grad zvati Beograd-Mala ,nije to ništa bitno...
...bitna je ljubav,i to ne bilo koja,prolazna,nego ona prema AV.što napisa neki klinac u pismenom zadatku...

уторак, 20. мај 2014.

Milenijumske Vode

Eto, preživesmo i te vode od 10-100-1000 godina, kakav smo mi Nebeski narod,kako nam Premijer podiže moral onomad, ja sam mislio da će na kraju reći da se ovo NIKAD NIKOME u istoriji čovečanstva nije desilo,da smo mi jedini narod na ovoj planeti koji je ovako nešto zadesilo, i da smo eto preživeli, jer nas je ON i njegova družina organizovao!!! Kako smo najjači, bre!
  A sad odnekud, pojavljuju se ispovesti običnih ljudi, o tome šta se ustvari sve dešavalo svih ovih dana, a da kamere i reporteri to nisu objavili, nisu hteli, ili nisu smeli, videćemo...
  Stiže pomoć sa svih strana sveta,biće bolje,kažu, oće, al kome? Pa sad kad se kompletna vladajuća garnitura ugradi na tu pomoć sa "zakonskih 10-20-30-40 %", jer NJIMA treba da se završe započete vile, vikendice, dograde okućnice sirotih političara, (većina njih više liče na prasiće nego na ljude, btw), i NJIMA treba da se završe studije, masterovanja na prestiznim univerzitetima u USA i EU, a narod, narod zna da pliva, dobar deo njih, dovoljno je.
  Baš me živo interesuje da li je VIKENDICA od kozna koliko kvadrata pored reke, uvaženog nam Predsednika preživela ove velike milenijumske vode, možda su angažovali one Amere sa History kanala da je kompet, sa sve temeljom prebace na neko bezbednije mesto, al čuće se i to, samo polako... Ne znam dal primećujete, isti špil karata nam poturaju decenijama, samo menjaju ovog lika koji deli te karte. Ponavlja nam se prica, iz godine u godinu, iz decenije u deceniju, a mi ko ovce, dovoljno nam je da smo živi i da imamo pastira. Sve te pare biće kao i uvek do sad potrošene ko zna kako, neće se mnogo potrošiti na poboljšanje odbrana za neke naredne velike vode, malo će dati za neke kuće,da se malo snimaju za tv dnevnik,i za novine, ALI, mora da se prekreče opstinske fasade,da se obnove zastareli vozni parkovi...
  Umesto da se angažuju stručnjaci iz npr.Danske,ili Holandije recimo,koji se vise od pola veka uspešno bore sa velikim vodama Severnog mora,i kod njih pada kiša, znate, i to bre pada, muški, što se kaže, danima, nekad i nedeljama, al oni imaju odradjene kanale za odvod suvišne vode, pa imaju firme i službe kojima je to STALAN posao, nema po potrebi, u vanrednim situacijama, nema desilo se, eto, kao slučajno.. ..i oni preživljavaju decenijama i veće vode,al,jbga,oni nemaju Vuleta Supermena i "družbu Ivice Sarmice"...
 
 KOD NJIH NEMA KO DA UKRADE, dobro,ruku na srce, možda i ima, AL POLITIČARA=LOPOVA GLADNIH KAO KOD NAS NIGDE u svet NEMA...
Eto ja ga napisah, a vi opet glasajte i klimajte glavom, jer nam je samo ona i ostala iznad vode...možda bih mogao još da pišem o ovakvim stvarima, al dosta je, biće prilike...kod nas ih uvek ima...potonuli smo,nažalost...tuga...

петак, 14. фебруар 2014.

Male tajne Velikih majstora

Eeeee.to su male tajne Velikih majstora ! ! !

P.S.

Ako neko eventualno ne razume pojedine delove,pitajte slobodno,jer ovo ni gugl ne prevodi! :)



СТО КИЛА СВИЊА - ДВЕСТА КИЛА МАЗ...!!!
  • 5.30 - Дизање из кревет - ракија, дзмни јену мелечку(0.03) - обучи си маскирну униформу... 
  • 5.45 - Наклади ватру под казан, у казан сипај воду ,провeри дал' јe свиња јоште жива. Развикај ги жeну и дeцу да се дизав - док жeна кува кафу, разбуди ги комшијe и викај ги да пожурив јер ће брго вода да проврије. 
  • 6.00 - Сас комшије зајeдничка кафа и ракија (0.05) - још неколко ракије (0.05) 
  • 7.00 - Сас комшије отидни у обор - разбуди гу свињу oд 100 кила (жeну си вeћ пробудија, овдe сe мисли на праву свињу) - док комшија фата свињу за рeп, ти ву турај сајлу на њушку - извучи гу из обор у двориштe... Еее с'д јe врeмe да свиња тресне јeдног комшију по ногу, а тeбe да те уапе за руку - пушти свињу - псуј... још бе псуј, нарочито жeну која гу нeма још из кућу да искочи - ракија (0.05) - па ракија (0.05)- па малко псуј - ракија (0.05) - посипи малко ракију по рану куде те је уапала свиња да те не фати свињски грип и беснило, ако те већ неје фатило, ако те је фатило џабе расипујеш ракију. 
  • 7.45- Па фати свињу и при фаћање псуј ву мајку и онога кој гу јe створија такву - па малко псуј жeну - узни секиру - нишани сас секиру да ошамутиш свињу - дршка од сикиру јe малко влажна па ти сe ом'кнe - псуј жeну која јe секиру држала на влажно мeсто - па ракија (потегни из флашу)... па настави... Ов'ј део и сам чин ће прерипимо, неје хумано... Док се работе теј радње вероватно ће сас нож закачиш и прс' - нe знајеш дал' вишe крвари свиња ил' ти (исто ти је тој) - псуј свињу и жeну која гу још нeма - фрљи нож у ђубрe куде свињац - још псуј жeну и немој да заб'равиш мајку ву - ракија (па из флашу)... Из флашу посипи рану на прс'- док ти жeна мота прс', ти псуј, свињу и данашњи д'н... 
  • 9.15 - Из казан сипај врeлу воду у корито - уфрљи свињу - ошури гу - скини ву папци - принeси кукe којe си припрeмија. 
  • 10.00 - Видиш да ти фали јeдна кука за вeшањe... Псуј жeну која гу је изгубила - па трчи по сeло од кућу до кућу и тражи кој има да ти даде куку - при тој по цeло сeло псуј жeну, мајку ву и татка и д'н к'д си се оженија - к'д нађeш куку код дванаeстог комшију, трк дома и обeси гу свињу. 
  • 11.00 - Вадиш ву изнутрице - док ги вадиш, и'цепиш црeва и њин садржај сe расипе по утробу - псуј жeну, оног кој гу јe родија и тупи ножeви - па ракија (0.05) - оплакни утробу сас топлу воду - док си гу праја расипаја си малко воду у чижмe - псуј жeну која гу па нeма - ракија (0.05) - извади изнутрицe - опeри свињу изнутра - располови свињу - док гу сeчeш, секира ти сe ом'кнe и одсeчeш рeбра мeсто крмeнадлу - псуј жeну, секиру и свињу - пиво (0.5) - па пиво (0.5) - поправи ако мож' нешто да се поправи - расечи до крај - однeси полуткe на астал... 
  • Пувало га надувај, па га дај на децу да га ритав, јер лопту ги неси купија, а теја си, ал'...
  • 12.00 - Прво огули сланину па чварци... 
  • 12.30 - Узни узорак од месо за прeглeд на трихинeлозу - узјаши бициклу па однeси у вeтeринарску амбуланту на прeглeд - забравија си парe па сe мора врнеш дом - псуј жeну која ти нејe припрeмила новчаник... 
  • 13.30 - Врни сe па у амбуланту - к'д сe врнеш из амбуланту џигeрицу и бубрeзи дај ги на жeну да ги испeчe- пиво (0.5) - син одваја кожуру од сланину - показујeш му к'ко сe тој работи и па се исeчeш по прс' - псујeш килавог сина, њeгову мајку, сланину, маз и чварци - опeри казан и тури чварци у њeга... 
  • 14.30 - Жeна топи маз и чварци, а ти... - пиво (0.5) - измeљи мeсо - додај со, п'прику, малко вино, шећeр и бибeр - пробај - додај још малко сол - пиво (0.5) - пробај - додај п'прику - пробај - додај бибeр - пробај- питуј комшију што он мисли - додај још малко сол - викај жeну да и она проба - кажи на жeну да нeма појам јeр ву јe смeса коџа љута, прeслана и прeзачињeна - пошаљи гу жeну назад куде казан сас маз - пиво (0,5)... 
  • 16.45 - Напуни црeва - пошто црeва пуцав, псуј црeва, свињокољ, жeну која ги јe купила и касапина кој ву ги јe продаја - пиво (0,5) - Збери кобасицe па однеси у кућу да ги чапа не дофати ...
  • 18.00 - Провeри маз готов ли је - скини казан и сипи у пет канте од по четерес кила (па такој рекомо, сто кила свиња - двеста кила маз) - просипи малко врeл маз на руку - трчи около и дeри сe, муни руку у снeг, псуј жeну која јe за свe крива - псуј маз, чварци и жeнину мајку и татка, и д'н к'д си се родија... Попи пиво (0,5) па још једно... 
  • .... Усвињи се до крај, а пошто си гу свињу заклаја обор је празан, слама поставена, такој да ће има куде да спијеш...!!!
  • Пс. све животињке у овуј причу остале су читаве и неповређене, прича је измишљена да забави онија коју гу прочитав... Ај па лакачка ви ноћ...!!! ;)


  •  - зоне970 /преписаја од Врањанци(онодењебе)


четвртак, 02. јануар 2014.

...2013...

Da vratim film malo unazad,pa da podvucemo crtu za staru 2013. godinu.Sta je meni obelezilo proslu godinu:

...pocetak godine i nije obecavao nesto posebno, sve je bilo isto, kao i predhodnih godina, ali ne zadugo...
...pao na stepenistu i polomio ruku. jbga. 30 dana gipsa, 2 meseca blejanja...Najgore mi bilo kad trebam da odem na kontrolu i provedem ceo dan u cekaonicama, cekajuci od saltera do ordinacije, pa sve to u krug, jedno 3 puta, znaci, celo prepodne te nema...jedina dobra stvar je sto sam naucio da vise koristim levu rukuu kuhinji, za stolom, na kompu, na tastaturi, jer mi je desna bila u gipsu...
...ponovo sam poceo da radim, putujem malo vise nego uobicajeno, uglavnom za Beograd, Pazovu...
...Andrija polozio prijemni za gitaru!!! Najlepsi poklon mami za rodjendan !
...bio sa Maretom na koncertu Galeta i Najde ! ! !

... dobio mesto sefa magacina prehrane u Styline, totalno neocekivano...Obavio razgovor sa Direktorom DIS-a, bez ikakvih povratnih informacija, krajnje profesionalno, Serbian Way, klasika...
Dobio poziv za razgovor u Delhaize, i za divno cudo, ponovo su me zvali, i ponudili konkretne stvari, ugovor, sve kristalno jasno. I sto je jos bolje, datum prelaska zavisi od mene, nisam uslovljen Nemogucim Misijama i slicno...Nakon konsultacija sa porodicom, odluka je pala : IDEMO dalje, jebes Styline !...
...kupili klasicnu gitaru, crnu Yamahu, sreca, sreca, radost !!!
...poceo da radim u Maxiju, promena za 180 stepeni, na bolje naravno !
...Otislo nam dete na Rekreativnu,na Zlatibor,samo 7 dana Trillerrrrr!!!!!Vise nama, nego njemu!aaaaaaaaa!

..Pocinje period obuke u Trening centru u Direkciji Delhaize Serbia , u Beogradu...cimanje po Novobeogradskom saobracaju, svaki dan 3 nedelje, ufff !!! Ne volim Beograd, definitvno...
...Andrija poceo sa javnim nastupima u Muzickoj Skoli, utisak i dozivljaj predivan, i njemu a i nama! Zavrsio polugodje kao najbolji u klasi gitare ! ! !
 ...Osnovna zavrsena standarno, odlican 5 i primeran djak, ljubi ga majka!
...polozio sam sve testove, napokon, i stekao sve uslove za napredovanje...i 31.12. dobio cestitku u vidu napredovanja!...Cak i vise nego sto sam ocekivao, malo (vise) sam zatecen, i evo, jos se sabiraju utisci, gde, kako, sta dalje...Al sto kaze jedan moj dobar prijatelj, liznesh prst, okrenesh stranicu, i shibaj dalje, ne cita se knjiga unazad, nema sad vracanja nazad...

                                                    Srecna nam Nova Godina!

понедељак, 04. новембар 2013.

Принцеза на семку од паприку

Једном давно живеше један принц у Лесковац. Имаше све - кућу, кола, паре, викендицу на Пашину чесму, пио је на цртку у сви кафићи, сви му се улизували, глумили му другари. Уврте му се једном приликом у главу да се жени. Поче он да маје по град и узудуж и попреко. Од халу до Хисар, од Васково до центар, нема куде није прош'о. Ништа не нађе. А пун град з девојке. Куде ли је гледао... Једна дебела, једна мршава, једна глупа, једна много паметна, једна досадна, једна небањана. Само ги фалинке наоди.Све спонзоруше, закључи он и оде си дом. Престаде да искача скроз и да тражи. А и у град све исто, нема ни кое да се види. Ма поче и краљица да се распитује по комшије има ли нека девојка за удавање, краљ тражи пришку, расписао конкурс. Збраше неке. Из Дубочицу, из Мирошевце, из Стајковце. Расипа се краљица од турање грашак под постељину како би тестирала која се неће мож' успије. Јер тај што ву не смета сорта "Мали провансалац" под бубрези, тај неје за њеног сина. Ал' ништа. Успаше се све к'о гузице и краљица беше очајна.
Један дан запуца киша два дана. Севав муње, ударав громови, Ветерница се подиже скоро до колена. Око пола осам зазвони ги неки на врата. Татко, иди види кој је, мрзи ме да се дизам - узвикну принц. Море како те шљиснем ћу те обрнем са свем фотељу - одговори отац. Диже се стари краљ и откључа. На вратима је стајала принцеза из непознат крај. Киша ву беше зашљепосала косу, а ципеле познатог индонежанског произвођача су биле мокрц мокре. Која си бе ти? - упита стари татко. Ја сам принцеза, дал не видиш - рече она. Тој ће тек да видимо - убаци се краљица к'о сливче у гом**. Отрча она у собу, сабра све постељину што је имала, јоргани, черге, јамболије што ву купише за младенци, шес' амбасадор ћебета што ги принц доби за испраћај од побратими и све набаца на јед'н кревет. Преко тој натура још двајес јастука напуњени с' перду. Ал ву нестао грашак. Дал да иде до продавницу да купује оној мрзло у кесу, дал да не. Ма кој ће се маје по овуј кишу - размисли се она. Поврте се лево десно, па узеде кесицу са семке од паприку и расипа некол'ко зрнца под онуј постељину. До дуго у ноћ седеше принцеза, принц, краљ и краљица поред накладено кубе. Тек око два на принцезу се приспа. Добро је, ће си иде на легање - помисли се краљ - рек'о ће успијем овде на столицу. Посла краљица принцезу на он'ј кревет да гу истестира.
Са првим зрацима сунца рипнуше се они из кревет, сварише каву и чекаше принцезу. Кад се у пладне она диже одма' гу почеше питујев какво је било спање, не ли се будила. Цел' ноћ сам се изврћала, све ме нешто б'цкало у слабине. К'о семке од паприку да је неки наврљаја - рече изненађено она. Тој мора да су мени испали оточ кад сам узимала за расад од комшику - рече усхићено краљица. И ми од куртовку дом расађувамо. Расипамо се од работу - рече принцеза сетно. И седеше замишљени такој уз кафу дуго, дуго, дуго, принцеза која је размишљала од тринајес 'ектара паприку што ће се треба бере у септембар, краљица задовољна што ће коначно да ожени овог њеног билмеза, принц кој беше срећан што је нашеја вредну жену и краљ који се питао: "А бе, ће се дизав ли овија људи од астал?"

Koпирајтс: Лесковац Republika

субота, 11. фебруар 2012.

Pisma iz Kanade - Dnevnik naseg iseljenika

Neprevazidjeno remek delo naseh naroda i narodnosti! Bar za mene. Uzivajte!



                                                                                  I DEO

  12. avgust Uselili smo se u našu novu kuću u Kanadi. Tako sam uzbuđen. Ovdje je tako lijepo. Planine su prekrasne. Jedva čekam da ih vidim prekrivene snijegom.
 14. oktobar Kanada. To je najljepša zemlja na svijetu. Lišće joj je poprimilo sve one divne nijanse žute i narandžaste boje. Vozio sam kroz prirodu i vidio par jelena. Tako su graciozni. To su najljepše životinje na svijetu. Ovo mora da je raj. Volim Kanadu.
 11. novembar Dan Sjećanja (Kanadski državni praznik). Lov na jelene će početi uskoro. Ne mogu da zamislim kako neko može ubiti tako divnu životinju. Nadam se da će uskoro snijeg. Tako je divno.
 2. decembar Noćas je pao prvi snijeg. Ustao sam i vidio sve pokriveno bijelim pokrivačem. Izgleda kao najljepša razglednica. Izašli smo napolje, počistili stepenice i prilazni put, a onda se grudvali (ja pobjedio). Kad je prošla grtalica (mašina za čišćenje snijega s ulica koja snijeg sklanja sa strane -prim.prev.) morali smo ponovo da očistimo kapiju. Koja divna zemlja. Volim Kanadu.
 12. decembar Noćas opet snijeg. Opet prošla grtalica i zatrpala kapiju. Ovdje je prekrasno. 19. decembar Noćas opet snijeg. Nisam mogao izvesti auto da idem na posao. Ovdje je zaista divno samo sam malo umoran od lopatanja. Opet *ebena grtalica.
 22. decembar Ovo bijelo govno opet padalo cijelu noc. Dobio žuljeve od lopatanja i leđa me bole. Ovaj majmun sa grtalicom kao da se krije iza ćoška i samo čeka da ja očistim ispred kapije. Šupak.
 25. decembar Sretan *ebeni i usrani Božić. Još malo usranog snijega. Ako mi ikad padne šaka ovaj peder što vozi grtalicu, ubiću ga. Mater im *ebem što ne posipaju više soli po cesti pa da se prije otopi.
 27. decembar Noćas opet snijeg. Ne izlazim već tri dana, sem što čistim snijeg kad-god prođe grtalica. Ne mogu nigdje ići, auto se zaglavio u brdu snijega ispred kapije, a i hladno je. Kažu da će noćas pasti novih 30 cm tih govana.
 28. decembar Prognoza je bila loša. Palo je pola metra. Ako ovako nastavi neće se otopiti do ljeta. Grtalica se zaglavila i taj šupak došao kod mene da traži lopatu. Rekao sam mu da sam već slomio šest lopata čisteći ta govna sa vrata što ih je on nabacao i zamalo da sam mu je slomio o glavu.
 4. januar Najzad izašao iz kuće. Otišao do prodavnice da kupim nešto hrane i kad sam se vraćao udario kolima u jelena. 3000$ štete na kolima. Te jebene nemani trebaju biti ubijene. Svugdje ih ima. Što ih lovci ne pobiše jesenas...
 3. maj Odvezao kola kod mehaničara. Nevjerovatno koliko su zarđala od jebene soli što je posipaju svuda.
 10. maj Selim se na Floridu. Ne mogu ni zamisliti kako neko normalan može živjeti u toj jebenoj Kanadi.

                                                                                   II DEO
  12. maj Stigli smo na Floridu. Uselili smo se u novu kuću. Tako je velika, ima sav komfor, naravno i pool. Kako je ovdje samo toplo i prijatno. Već sam zaboravio Kanadu. Volim Floridu.
 20. maj Ovdje su ljudi neverovatno dobri i uvijek se samo smiju. Stvarno je Florida interesantna, a ima puno interesantnih životinja. Baš je fino toplo i ovaj tjedan sam se pregrijao od one hladne Kanade. Puno volim Floridu.
 12. jun Već smo mesec dana tu, vrijeme je još uvijek toplo i jako vlažno. Dobro da u kući imamo klimu. Susjed mi je pričao kako u jednom restoranu u blizini služe dobrog aligatora. Kako mogu ljudi da jedu te životinje, koje izviru iz doba dinozaura. To ne mogu nikako razumijeti. Vidjeli smo puno toga na Floridi, neverovatno je interesantna. Najviše te volim, Florida.
30. jun Odkad smo došli vrijeme se skoro nije menjalo. Uvjek toplo a sad i pomalo suviše vlažno. Ali klima uređaj u kući i u kolima radi odlično. Noću nam jedino smetaju komarci, kojih ima u ovo doba puno. Upoznao sam još neke susjede. Stvarno su ljudi na Floridi dobri.
 18. jul Neverovatna vrućina i skoro 100% vlaga, za vikend idemo na obalu. Nadam se na lijep provod...
 20. jul Kakva noć. Fata je u hotelu slučajno ostavila otvoren prozor. Zamalo da me živog pojedu ti komarci. Kad se želimo vratiti kući, neko nam je ukrao kola! I tako ima da se vozim 100 milja taksijem. Crnac taksista uvjek se samo smješka, imam utisak da je on ukrao kola. Stvarno ima kriminala na Floridi!
 21. jul Posle vraćanja kući, opet taksi i na posao, pa ja kao da radim samo za ove taksiste. U firmi šef mi je rekao, da se ne smijem dovoljno, ali kako da glupanu objasnim da nisam sklopio oka od onih komaraca, a kamoli da spominjem ukradena kola. Neverovatna vrućina!
 30. jul Vrućinski val je na maksimumu, a nama je u kući crkla klima. I još ovi komarci, jedino će da me spasi ujutro jedno kupanje da proživim. Već kad sam htio da se bacim u pool vidio sam u njemu aligatora od 3 metra!! Još mi je samo ta pičkarija trebala, brzo zovem policiju da upitam šta treba da radim. Oni kažu da ga pustim na miru da će sam otići odakle je došao. Poludeću!
 31. jul Već od rana jutra neverovatna vrućina. Na poslu sam opet kao prebijen. Šef, onaj *urac, kaže da se uopšte ne smijem i da to nije dobro za konzumente. *ebo njega i konzumente!
 1. avgust Kakva vrućina. Već drugi dan bez klime što znači i bez spavanja. Sve će da izgori samo komaraca ima, sve crno i sve više. Onaj mrgan od 3 metra kao da je u mom poolu kampirao. Kažem cjelu priču susjedu, on se samo smije, kao i uvjek, pička li mu lepa mila materina!
 2. avgust Jedva dočekam, da mi dođu popraviti tu kurčevu klimu. A onaj niger umesto klime sredi mi ćerku. Policija kaže samo da treba biti pažljiv, a da crnca verovatno neće moći izslediti jer su i onako svi isti. Vrućina kao da smo u paklu - *ebem ti Floridu!
 12. avgust Ne mogu da podnesem tu vrućinu. Tu smo još uvjek kao u paklu a odkad smo došli vrjeme je isto. Šef me izbacio iz firme sa osmijehom na licu i rekao da su se konzumenti pobunili jer se nisam dovoljno smijao. E tako sam ostao bez posla i idem u kafanu da se propijem. Svi se meni i mojoj priči samo smiju, a osobito onaj policajac koji me uhiti pijanog i traži da mu platim 3000 USD. Majku im *ebem, mrzim Floridu, prokleta bila!
 13. avgust Petak, 13. Bože kakva vrućina. Vraćam se kući iz ćuze bez kola, posla i bez para. Mrzim taksiste. Svi beže sa osmijehom na licu, a usput mi kažu da dolazi Mitch. Legnem u kuću, u kojoj još uvijek ne radi klima da malo razmislim o svemu. Odjednom neverovatan vjetar zapara zrak i kuća nema više krova, još minut dva i nema više kuće. Vjetar sve poleže. Nemam više ništa, samo je onaj aligator ostao u poolu. Što ga nisu poklopali u onom restoranu.... Susjedi se vraćaju i sa osmjehom na licu kažu da imam sreću da sam preživio hurikan Mitcha. Opet je vrućina ko prije, a ja bez svega mrzim Floridu i selim se odavde. Gde, ovaj put neću da vam kažem.

                                                                                  III DEO
   1. septembar Naplatio pare od osiguranja. Zgadila mi se ova Amerika. Kao i Kanada, uostalom. Ubjeđujem familiju da odemo u Disneyland. Poslije ćemo smisliti gdje ćemo i kako ćemo...
 8. septembar Potrošio pare od osiguranja. Ne znam gdje ćemo, djeca bi već trebala u školu. Sinula mi je napokon pametna ideja. Zovem rodbinu da me upute kako da kupim stan u Sarajevu. Učimo ubrzano gramatiku, ja vec uspješno razlikujem ekavicu i ijekavicu. Djeca brkaju meko, mehko i tvrdo ć, zaboravljaju umetnuti h gdje treba, palatalizacija im nijedna ne ide od ruke. Šta li će s nas biti.
 24. oktobar Rodbina mi hitno odgovara da ima jedan što bi prodao knjižicu i da ima ope' jedan u opštini koji bi pogurao za stan, ukoliko... Prodali auto i kompjuter. Poslali pare za stan.
 25. novembar Papiri za stan u Sarajevu sređeni, sreći nema kraja. Mi smo bez para. Djeca ne idu u školu. Svi pomažemo u obližnjoj samoposluzi, imamo dovoljno za motel i kartu. Pripreme za povratak u toku: gledamo u sobi CNN i pokušavamo da shvatimo trenutnu političku situaciju. Ja imam problema sa razumijevanjem unutarnjih granica, nismo se valjda za to borili. Kažu mi da malo puno naginjem na unitarističku politiku, a da opet nisam dovoljno ekstreman da mogu preživjeti lako političku realnost. Kažu mi isto tako da ne serem.
 24. decembar Posljednje pripreme za put. Uzeli najjeftinije karte, na prvi dan Božica, biće prazan avion. Tjeraju me da kupim Leviske, ne mogu me više gledati u dronjcima. Fino smo se svi obukli, ponijeli smo nešto baterija, svijeća, mlijeka u prahu, kafe i dvije-tri čokolade, da obradujemo naše. Posljednja noć na jebenom sjevernoameričkom kontinentu. Nalet ga bilo, i onog ko ga otkri, i ove što na njemu žive.
 25. decembar Prvi dan Božica. Na putu do aerodroma blistaju ukrasi na palmama. Samo da mi je dočepati se aviona. Nalećem na Deda Mraza u bermudama, šaljem ga u neku stvar. Predajemo stvari, oduzimaju nam vreću sa rižom i otpakovane vreće mlijeka u prahu... kažu šupci, zabranjeno po nekom njihovom zakonu. Ovo je već prevršilo mjeru. Psujem tečno. Oni se smiju. Budale. Stjuardesa me upozorava da pazim kako se ponašam nakon što sam ljubazno stisnuo pilota i vikn'o mu na uho: "Vozi Miško!".
 27. decembar Amsterdam. Mmmm, osjećam miris Evrope. Zadržavaju nas u policiji, kažu istekla nam oba pasoša, i crveni, i plavi. "Ma, koji ste mi vi..." mislim se ja - tamo se ja više ne vraćam. Fino mu kažem: "No Amerika, no, niks, kaput, finito..." Prenoćili na policiji. Uzelo nam tariguz i svijeće, kaže treba da prođe neko ispitivanje. Baš smo se sjebali. U policiji upoznajemo puno našeg svijeta, svi idu na drugu stranu. Svijeće mogu s nama, tariguz ostaje, zapaljiva materija. Otkidam malo papira sa jedne rolne, zlu ne trebalo. Niko ne primjećuje.
 31. decembar Nakon dvije noći prespavane na amsterdamskom aerodromu, evo nas na putu za Beč. Svi smo se već međusobno posvađali. Optužuju me da sam ih sve uvalio u govna, bez njihove volje. Ubjeđujem ih da ne seru i da ponavljaju gradivo, već smo skoro kući. Slećemo u Beč. Ah, Wienna, Shtrauss, Waltzer, Dunau, jes' klinac. Policija nas odvaja na poseban izlaz.
 1. januar Novu godinu dočekao u krugu familije, u posebno ukrašenoj ćeliji. Gledam novogodišnji koncert kroz rešetke. Djeci poklanjam čokolade, Fati sam uspio maznuti jedan tester na Free Shopu u Amsterdamu - Gyvency for men. Sviđa joj se. Miriše. Izgleda da će nas pustiti već za dva dana. Hrana puno bolja od one u Amsterdamu. Već sam skoro zaboravio ona sranja što smo jeli u onoj poganoj Floridi. Mekdonald, Meklaud, Mekintoš, Meksiko, to su samo neke od zabranjenih riječi nakon našeg groznog McDonald'skog iskustva.
 6. januar Zagreb. Servus lepi Zagreb moj, kaj se krije v mali toj. Opet bajbok. Uvoženje opasnih materija, oduzimaju nam baterije. Brzo nas oslobađaju iz policije, izvinjavaju se. Da ne bi plaćali carinu, ostavljam lažni Rolex u policiji i otkidam dugmad sa Fatine jakne da pokazem da je korištena. Niko iz familije ne priča sa mnom. Tvrde da je mojaideja o povratku glupa . Carinik se smješka, policajci se smješkaju, taksista se smije, ja mislim da nešto debelo nije u redu. Nisu me čak pitali ni za putovnicu, domovnicu, šahovnicu... Pitam treba li mi viza, oni se svi grohotom smiju. Kažu, kak' ste vi Bosanci bedasti.
 7. januar Oduzimaju nam avio-karte, pominju neki međudržavni sporazum. Nije mi jasno, bunim se k'o Grk u zatvoru. Odustajem, iz čarapa vadim zadnje dolarske rezerve. Odlučujem se na put autobusom. Taksista prima dolare. Sreća. Baš bih se obruk'o. Stižemo u zadnji čas na Kolodvor, banka još radi. Mijenjam dolare u kune za kartu i KM (valjda kilometre) za prtljag. U čekaonici svi puše, postaje neizdrživo. Idem do klozeta da dođem sebi. Smrdi toliko da jedva stojim na nogama, nekako se dokopam izlaza. Guramo se na ulazu u autobus, neko je prodao višak karata, biće gusto. Ja pristajem na tri sjedišta za četiri karte, pod uslovom da prtljag držimo u krilu. Bolje išta nego ništa. Hajd', mislim se, nek' je živa glava.
 8. januar Ovo pišem poslije. Hladno je bilo da bi pingvini u nesvjest pali. Al', opet, mislim se, kako je u Kanadi. Pokušavam zaspati, ne mogu, muzički ukus šofera je gori od onog već lošeg predratnog. Neko povraća pozadi. Neko otvorio Argetu i otpakov'o kuhana jaja. Povraća mi se, da hoće zaustaviti autobus. Autobus se zaustavlja na tri carine i tri policije. Oduzimaju mi kožnu jaknu koju sam prije rata kupio u Turskoj. Ja sam ukočen toliko da me policajci skidaju. Kakva noć.
 11. januar Ovo pišem na kraju puta. Dva dana smo bili zaglavljeni na Makljenu. Sreća, neki iskusni putnik na ovoj relaciji je imao karton kuhanih jaja. Neki švercer pristaje da trampi paket argete za džepni Nintendo. Glupan, ja platio Nintendo $4.99 na rasprodaji. Nismo gladni. Ja sam ukočen, svaki me mišić boli. Sad svi imamo mjesta jer su policija poskidali neke nevaljalce usput.
 12. januar Stanica u Sarajevu. Tuga me uhvatila, sjetim se kako smo ovdje čekali na konvoj. Budale, ko nas je tjer'o. Pa, neće Bosna nigdje, a ni Hercegovina. Fali nam jedna torba. Jedna mi žena kaže da je vidjela neke momke kako pretovaraju svijeće i nešto se domundavaju oko naših sjedišta. Prijavljujem policiji. Smije se policajac, neki mlad momak, grohotom, svi mu se krnjatci vide. Kaže, dobro došli kući. Svi nam se zahvaljuju na stanici što smo ih zabavili. Svi puše. Malo mi je zlo. Nude me pićem, odbijam da pijem na javnom mjestu, zakon je zakon. Oni se i dalje smiju, jedan pada sa stolice tako da polomi sve boce ispod stola. Miris alkohola me zapahne, istrčavam na čisti zrak.
 13. januar Pokušavam prvi put da uđem u "svoj" stan.
 14. januar Već nekoliko puta pokušavam da uđem u stan. Provodimo čitav dan u raznim opštinskim kancelarijama, vadimo potvrde, pokušavamo da iznudimo nalog za iseljenje "stanara".
 15. februar Sudskom odlukom donosi se nalog o iseljenju tih nekakvih uljeza u "našem" stanu. Pokušavam istjerati te nevaljalce. Više smo dojadili rodbini, ne zna nam se ni za dan ni za noć. Danas kod ovog, sutra kod onog.
 20. februar Donosim odluku. Idem u policijsku postaju na autobuskoj stanici. Prepoznaju me, kažu da nisu ušli u trag lopovima iz autobusa, još, i svi se grohotom smiju. Zamolim ih da mi pomognu, da imam rješenje za stan, i nalog, i da nemam gdje spavati. Svi se smjesta pokupimo odatle, pozovemo posebnu jedinicu, usput ubijedimo pripadnike Unprotection - Eye For - Ass For - Na To - a da nam se pridruže, i u združenoj akciji ulazimo u stan. Stan prazan. Nigdje ništa. Ni parketa, ni lustera, ni bojlera, ništa. Al' jebi ga, svoje je svoje, ljubim štokove tako strašno da mi se usne lijepe za hladan metal.
 28. februar Baš je naš svijet dobar. Sa prvog sprata donose naše ćilime što su komšije čuvale šest godina. Neko na podvožnjaku našao naš televizor i otkupio od jednog švercera. Sa smeća donijeli naš bojler. Nađeno dosta naših slika, predratnih. I moja diploma, zgužvana na mjestu odvaljenih pipa u kuhinji. Sve polahko dolazi na svoje mjesto. Već pomalo i djeca razgovaraju sa mnom. Fata je rekla da će mi dati čim ponovo nabavimo krevet.
 1. mart Danas sam već počeo da radim u jednog privatnika. Ruke me bole još od onog autobusa, imam puno unošenja, radim s robom. Fata počela da šije kod jedne fine žene. I ona je, kaže, bila izbjeglica, u Sarajevu, trebalo joj je dosta da dođe na svoje, ali, kaže, ako radimo vrijedno i imaćemo. Imamo dovoljno para da platimo dodatne časove djeci. Oni nisu još u školi, do septembra. Sada su nam dali dobru šansu da polažu ove razrede što su završili u Kanadi i Americi, jer se to ovdje ništa ne priznaje. Imaju problema sa gramatikom. Ja još imam problema sa politikom. Sreća, televizor nam se često kvari pa ni ne pratimo vijesti. Ja očekujem da sa dobrim znanjem jezika i sa vozačkom dozvolom mogu dobit' fini posao za neku međunarodnu organizaciju. Sve je super. Malo se nerviram, gdje god dođem, svi puše. Puše pravo. Na to se nikako ne mogu navići, k'o da nisam čitav život živio ovdje.
 2. mart Pitate se, gdje ćemo sad. Nećemo nigdje. Ovdje nam je dobro, tako nam i treba. Dobro se dobrim vraća. Super je nama ovdje. Ne mogu nas odavde više ni puškom otjerati. Dobro nam je - u p*č*u materinu. Kod kuće je najbolje :lol: